Return of the She-King

     - Tebe ne bih ni operisao, Borise.

     - Zašto?

     - Nijedan lekar ne voli da operiše brata.

     - I tako te neću obradovati. Umreću od srčane kapi u snu. Orno radim u tom pravcu. - Morozov je neprestano gledao Ravika kao veselo dete. Zatim ustade. - Moram. Otvaranje vrata u kulturnom centru Monmartru. Zbog čega zapravo živi čovek?

     - Da o tom razmišlja. Imaš li još nekih pitanja?

     - Da. Zašto baš tada umire, kad to uradi i postane razuman?

     - Neki umru i ne postavši razumniji.

     - Nemoj da se izvlačiš. I nemoj da mi govoriš o seobi duše.

     - Pre toga ću da te upitam nešto drugo. Lavovi ubijaju antilope; pauci muve; lisice kokoši - koja je jedina rasa na svetu koja neprestano diže ratove sama protiv sebe, udara sama na sebe i ubija sama sebe?

     - To su pitanja za decu. Kruna stvaranja, razume se, čovek, koji je pronašao reči ljubav, dobrota, milosrđe.

     - Dobro. Koje je jedino biće na svetu koje može da izvrši samoubistvo i izvršava ga?

     - Opet čovek - koji je pronašao večnost, boga i vaskrsenje.

     - Odlično - reče Ravik. - Vidiš od koliko se protivrečnosti sastojimo. A hoćeš da znaš zašto umiremo?

     Morozov iznenađeno diže glavu. Zatim popi veliki gutljaj. - Sofisto - reče on. - Zabušante.

     Ravik ga pogleda. Joana, mislilo je nešto u njemu. Kad bi sad ona ušla na ona prljava staklena vrata!  - Pogrešno je bilo, Borise - reče on - što smo počeli da mislimo. Da smo ostali u blaženstvu ležanja i jedenja, ništa se ne bi desilo. Neko s nama eksperimentiše - ali izgleda da još nije našao rešenje. Nemojte se žaliti. I životinje za ogled treba da imaju profesionalnog ponosa.

     - To kažu kasapi. Volovi ne. Kažu naučnici. Morska prasad nikad. Kažu lekari, beli miševi nikad.

     - Tačno. - Živeo stav dovoljnog razloga. Hajde, Borise, da popijemo čašu u zdravlje lepote - umilne večnosti sekunda. Znaš li šta još samo može čovek? Da se smeje i da plače.

     - I da se opije. Od rakije, vina, filozofije, žena, nade i očajanja. Znaš li šta jedino čovek zna? Da mora umreti. Kao protivotrov dobio je maštu. Kamen je realan. I biljka. Životinja isto tako. Celishodne su. Ne znaju da moraju umreti. Čovek zna. Digni se, dušo! Leti! Ne jecaj, ti legalni ubico! Zar nismo eto baš otpevali pesmu nad pesmama čovečanstva?

     Morozov zatrese sivu palmu tako da je počela da leti prašina. - Čestiti simbolu dirljive južnjačke nade, biljko sna jedne francuske vlasnice hotela, zbogom! I ti, čoveče bez otadžbine, biljko puzavice bez zemlje, džeparošu smrti, zbogom! Budi ponosan što si romantičar!