Slika Dorijana Greja, Oskar Vajld

     ,,Idemo da sednemo u hladovinu'', reče lord Henri. ,,Parker je doneo piće, a ako ostanete na ovoj jari upropastićete se i Bejzil vas više neće slikati. Stvarno ne smete da dozvolite sebi da preplanete od sunca. Bilo bi to neprikladno.''

     ,,Šta to može da znači?'', povika Dorijan Grej, smejući se dok je sedao na klupu na kraju bašte.

     ,,Trebalo bi da znači vama, gospodine Grej.''

     ,,Zašto?''   

     ,,Zato što imate najdivniju mladost, a mladost je nešto što vredi imati.''

     ,,To ja ne osećam, lorde Henri.''

     ,,Ne osećate sada. Ali jednog dana, kad budete stari i smežurani i ružni, kad vam misao borama izbrazda čelo i kada vam strast groznim ognjem sprži usne, osetićete to, gadno ćete osetiti. Dakle, kud god se krećete, vi očaravate svet. Hoće li uvek biti tako?... Imate neverovatno lepo lice, gospodine Grej. Nemojte da se mrštite. Stvarno imate. A Lepota je obličje Genija - u stvari, ona je viša od Genija, budući da joj nije potrebno nikakvo objašnjenje. Ona spada u velike činjenice života, kao sunce ili proleće, ili odraz u tamnoj vodi srebrne školjke koju mesecom zovemo. Ona je nesporna. Ona ima božansko pravo na apsolutno preimućstvo. One koji je poseduju ona čini prinčevima. Smešite se? Ah! Kad je budete izgubili, nećete se smešiti... Ponekad se kaže da je Lepota samo površna. Možda je tako. Ali nije tako površna kao Misao. Za mene je Lepota čudo nad čudima. Samo plitki ljudi ne sude prema izgledu. Prava misterija sveta je ono vidljivo, ne nevidljivo... Da, gospodine Grej, vama su bogovi bili naklonjeni. Ali ono što bogovi daju takođe brzo uzimaju. Ostalo vam je samo nekoliko godina u kojima ćete živeti stvarno, savršeno i potpuno. Kada prođe vaša mladost, snjom će proći i lepota, a onda ćete iznenada shvatiti da za vas više nema trijumfa, ili da morate da se zadovoljite onim slabašnim trijumfima koji će vam sećanje na prošlost činiti gorčim od poraza. I kako koji mesec bude minuo, bićete bliže nečem strašnom. Vreme je ljubomorno na vas i vodi rat protiv vaših ljiljana i ruža. Pobledećete i obrazi će vam postati ispijeni, a oči mutne. Strašno ćete patiti... Ah! shvatite svoju mladost dok je još posedujete. Nemojte da proćerdate zlato svojih dana slušajući dosadne, pokušavajući da popravite beznadežne promašaje ili odričući se života u ime neukih, običnih i prostih. To su nezdravi ciljevi, lažni ideali našeg doba. Živite! Živite divnim životom koji se nalazi u vama! Nemojte da vam išta promakne. Tražite uvek nova uzbuđenja. Nemojte ničega da se plašite... Novi hedonizam - to je potrebno našem dobu. Mogli biste da budete njegov vidljivi simbol. Ne postoji ništa što vi ne možete da uradite svojom ličnošću. Svet vam pripada jedno godišnje doba... U trenutku kad sam vas upoznao, bili ste potpuno nesvesni onoga što ste, ili što biste zaista mogli da budete. Bilo je u vama toliko toga što me je očaralo da sam osetio da moram da vam kažem nešto o vama. Pomislio sam kako bi bilo tragično da propadnete. Jer vaša mladost će trajati još tako kratko - tako kratko. Obično šumsko cveće vene, ali ono ponovo procveta. Zanovetak će biti žut sledećeg juna, kao i sada. Za mesec dana će se na pavitini pojaviti purpurne zvezde, a iz godine u godinu zelena noć njenog lišća ljuljuškaće te purpurne zvezde. Ali mi ne vraćamo svoju mladost. Damari radosti koji biju u nama u dvadesetoj bivaju sve sporiji. Udovi nas izdaju, čula trunu. Raspadamo se u grozne lutke, progonjeni sećanjem na strasti kojih smo se previše plašili i na divna iskušenja za koja nismo imali hrabrosti da im se prepustimo. Mladost! Mladost! Ništa na svetu ne postoji osim mladosti!''