Trijumfalna kapija, Erih Marija Remark

     - Ravik - reče Joana iz mraka. - Kalvados stoji na stolu kod prozora.

     On zastade. Primeti da je napregnut, da ne bi mogao podneti mnogo šta od onog što bi ona mogla reći. Ovo je bilo dobro. Napregnutost se pretvori u slobodnu, laku pouzdanost.

     - Jesi li našla bocu? - upita on.

     - To je bilo prosto. Tu je stajala. Ali ja sam je otvorila. Našla sam otpušač negde među tvojim stvarima. Daj mi još jednu čašu.

     On natoči dve čaše i odnese joj jednu. - Evo. - Bilo je dobro osetiti bistar jabukov sok. Bilo je dobro što je Joana našla pravu reč.

     Ona je zabacila glavu i pila. Kosa joj pade na ramena; ona je u tom trenutku izgledala kao da je sva samo pijenje. Ravik je to na njoj primetio još ranije. Potpuno se predala onome što je trenutno činila. Neodređeno ga se tače misao da u tome nema samo draži nego i opasnosti. Bila je samo pijenje kad je pila; samo ljubav kad je ljubila; samo očajanje kad je očajavala; i samo zaborav kad je zaboravljala.